Mreža za restituciju predložila izmene Zakona o restituciji i uvodenje supstitucije za zemljište. Cilj predloženog rešenja je efikasnost tog procesa.

Udruženje Mreža za restituciju predložilo je Vladi Srbije izmene Zakona o restituciji i uvodenje supstitucije za zemljište, radi efikasnosti procesa restitucije, kroz masovnije vracanje imovine i sprecavanja zloupotreba sa javnom svojinom.

"Radi efikasnosti procesa restitucije, odnosno obezbedivanja veceg priliva stabilnih dugorocnih fiskalnih prihoda u budžet Srbije, kroz masovnije vracanje imovine, kao i radi masovnijeg sprecavanja zloupotreba sa javnom svojinom, neophodno je hitno pristupiti izmenama Zakona o restituciji uvodenjem supstitucije za zemljište i ukidanjem nepotrebnih ogranicenja", navodi se u saopštenju "Mreže".

Predložena rešenja upucena su na adresu prvog potpredsednika Vlade, Aleksandra Vucica.

U Mreži navode da se u dosadašnjoj primenom Zakona o restituciji kroz vracanje imovine, skoro bez izuzetka, kroz pojedinacne slucajeve identifikovali "najblaže receno nepravilnosti ili kriminal skandaloznih razmera".

"Vracanje imovine pocelo je efektivno da oduzima enormne prihode šacici povlašcenih, monopolista i pripadnika organizovanog kriminala i da ureduje svojinske odnose u Srbiji, što je konstatovano i u najnovijem izveštaju Evropske komisije. Najveca snaga privilegovanih monopolista i organizovanog kriminala upravo leži u cinjenici nesmetane kontrole i uzurpacije nad nepoktrenostima koje danas predstavljaju državnu, odnosno javnu svojinu", ukazala je Mreža za restituciju.

Mreža smatra da bez uskracivanja "te vrste podrške organizovanom kriminalu" nije moguce realno umanjiti njihovu moc.

"Naše dosadašnje aktivnosti nesumnjivo su doprinele razotkrivanju brojnih zloupotreba sa jednim od osnovnih uzroka postojece, široko rasprostranjene korupcije u Srbiji - samo delimicno popisane državne, odnosno javne svojine, koja je samo sinonim za nekadašnju privatnu oduzetu imovinu", piše u saopštenju.

U dopisu koje je potpisao predsednik Bogdan Veljkovic, ukazuje se i na to da se najveci obim zloupotreba u postupcima takozvane privatizacije društvenog kapitala u protekle 22 godine, a posebno u proteklih 10 godina, dešavao sa državnom imovinom ciji su korisnici bila društvena preduzeca.

(Izvor: RTS)