Šef radne grupe Goran Radosavljević kaže da će predmet Zakona o restituciji biti imovina u vlasništvu države, ali ne i ona koja je u međuvremenu privatizovana.

Radna grupa koja radi za zakonu o restituciji završiće do kraja sledeće nedelje nacrt zakona o vraćanju imovine i obeštećenju nekadašnjih vlasnika.

Zakon o restituciji i zakon o javnoj svojini trebalo bi pred poslanicama da se nađe u septembru a prethodiće mu i javna rasprava. Rešavanje ovog problema jedan je od uslova za nastavak daljih evrointegracija.

Prema podacima Mreže za restituciju više od 140.000 građana traži vraćanje imovine svojih porodica. Vraćanje imovine u naturi ili finansijsko obeštećenje kroz obveznice ili keš, dva su najvažnija rešenja zakona koji već godinama čekaju naslednici oduzete imovine. Imovina koja je u međuvremenu privatizovana ne može biti vraćena.

"Postoje različite procene da se poljoprivredno zemljište može u potpunosti vratiti. Traži se oko 300.000 hektara, država raspolaže sa više. Rade se analize vezane za nepokretnosti i gradsko građevinsko zemljište", kaže Goran Radosavljević, šef radne grupe.

Nacrtom novog zakona neće biti moguće zamena potraživane imovine nekim drugim vlasništvom. Mreža za restituciju međutim smatra da bi ovakvo rešenje moralo da bude deo zakona jer se već i sprovodi u Srbiji.

"Kod građevinskog zemljišta i nekretnina ne treba da bude diskriminacije, ako je nemoguće sprovesti bolje da je nema. Kako da se proceni koliko vredi kuća na Dedinju", navodi Radosavljević.

"Obeštećenje u novcu ili obveznicama treba ostaviti na volju onima koji potražuju za slučaj kada ne žele imovinu. To može biti legitimno i prihvatljivo, volja onoga koji ne želi imovinu a želi novac", kaže Mile Antić iz Mreže za restituciju.

Koliko će koštati finansijska restitucija biće poznato tek za dve godine. Prema nekim grubim procenama ova vrsta obeštećenja vlasnika državu moglo da košta između dve i tri milijarde evra.

"Jedan od osnovnih principa je da taj zakon ne sme da ugrozi finansijsku stabilnost. Nakon dve godine će se znati kolika su potraživanja i u tom trenutku je moguća finansijska resitucija kroz emitovanje obaveznica", kaže Radosavljević.

"Restitucija jeste jedan od uslova za sticanje kandidature za EU, a jedini efikasan pokazatelj je količina vraćene imovine o čemu će suditi isključivo oni koji potražuju imovinu", uzvraća Antić.

(Izvor : B92)