Prema novom propisu zemljište se neće plaćati, a upis vlasništva u katastar koštaće oko 100 evra po objektu.

Katastarska legalizacija moguća je samo za objekte izgrađene do 11. septembra 2009. godine. Jednim rešenjem, uz upisano vlasništvo nad objektom, bespravni graditelji postaće i vlasnici parcele ispod objekta. Zemljište neće plaćati, dok će ih upis vlasništva u katastar koštati oko 100 evra po objektu.

Svi koji do sada nisu podneli zahtev za legalizaciju, a sazidali su kuće bez dozvole do navedenog datuma, imaju dodatni rok od godinu dana da podnesu zahtev Republičkom geodetskom zavodu za upis. Ovo su novine Nacrta zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, koje su juče predstavljene čelnicima opština i gradova Srbije.

Budući da katastarska legalizacija važi za objekte za stanovanje, stambeno-poslovne, odnosno posebne delove u tim objektima, vikend kuće (kuće za odmor), objekte namenjene za obavljanje zanatske delatnosti, pomoćne i ekonomske objekte opštinari su od radne grupe Ministarstva građevinarstva tražili preciznije definicije.

– Zanatska delatnost teoretski može da se obavlja i u objektu od 5.000 kvadrata. Smatrali smo da to može da bude polje za zloupotrebu i tražili da se ograniči površina zanatske radnje koja može da bude legalizovana – kaže Saša Paunović, predsednik Stalne konferencije gradova i opština.

Zakonom je predviđeno da legalizacija bude okončana do 2014. godine, ali su predstavnici lokalnih samouprava tražili da rok bude duži, jer službe katastra neće stići da za kratko vreme upišu sve objekta.

 U 70 odsto slučajeva, kada je reč o nelegalnim porodičnim kućama, kamen spoticanja u dosadašnjim zakonskim rešenjima o legalizaciji bilo je zemljište, zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa. Ovim nacrtom taj problem se prevazilazi time što se vlasnik objekta upisuje i kao vlasnik zemljišta ispod objekta, a ukoliko ima oštećenih strana, bilo da je to država, lokalna samouprava ili treće lice, u sudskom postupku mogu da ostvare pravo na naknadu štete.

Cilj ovog zakona je da se u javnim knjigama o nekretninama evidentira 1,3 miliona objekata, koji će sada moći da budu u prometu ili da se stave pod hipoteku.

U katastru nepokretnosti uz svaku nekretninu biće upisana i zabeleška – da je uknjižba urađena po ovom zakonu. Ako vlasnici objekata ne žele tu zabelešku uz svoj objekat, onda mogu da nastave postupak legalizacije u nadležnoj opštinskoj ili gradskoj službi gde su proces i započeli.

Predstavnici lokalnih samouprava insistiraju na tome da svi bespravni graditelji, koji se odluče da prodaju svoje kuće, treba prvo da izmire dažbine kao i svi ostali koji su ranije legalizovali kuće.

Prema Nacrtu zakona bespravni objekti biće upisivani na osnovu javnih i privatnih isprava prema Zakonu o svojini. Ukoliko o objektima koji se koriste za porodično stanovanje, ne postoji nijedna isprava, mogu se upisati na osnovu rešenja nadležnog poreskog organa kojim je određen porez na imovinu, dokaza o plaćanju struje, vode, kanalizacije, čistoće, overene potvrde mesne zajednice o vremenu izgradnje bespravno izgrađenog objekta.

Uz zahtev za upis prava svojine na bespravno izgrađenim objektima, odnosno delovima objekata treba dostaviti  snimak objekta, urađen u preglednoj razmeri i overen od strane registrovanog izvođača radova geodetske struke.

(Izvor: RTS)