Kupovina poljoprivrednog zemljišta je najsigurnija investicija, koja ima viši prinos od ulaganja u klasične nekretnine ili hartije od vrednosti – kaže u razgovoru za "eKapiju" Nedeljko Malinović, direktor agencije "Legat nekretnine".

Trend rasta cena hrane, širenje gradskih područja, kao i najavljena ulaganja u putnu infrastrukturu u Srbiji, učinili su da cena zemljišta odoli čak i ekonomskoj krizi, pa je ona tako ostala nepromenjena u okolini Beograda, dok je porasla u Vojvodini.

U uslovima postepenog privrednog oporavka koji sledi, očekuje se da će doći do bržeg rasta cena poljoprivrednog zemljišta.

- U ovom trenutku, nije moguće pronaći hektar zemlje ispod 6.000 EUR u Banatu, dok je minimalna cena u Bačkoj, gde je zemlja najkvalitetnija u Srbiji, oko 10.000 EUR – napominje Malinović.

Približavanjem Evropskoj uniji, sve zemlje u regionu, posebno one sa kojima imamo sličnosti, kao što su Mađarska i Rumunija, doživele su rast cena zemljišta od preko 500%. Otvaranje evropskog tržišta od preko 450 miliona stanovnika sa jedne, i olakšana procedura za kupovinu zemljišta učinila je da u ovim državama investicija u zemljište bude jedno od najisplativijih ulaganja.

Prema istraživanju "eKapije", sadašnja regulativa onemogućava strancima da kupuju zemlju, ali se potpuna liberalizacija očekuje po isteku četiri godine od ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji sa Evropskom unijom. Budući da bi Srbija trebala da dobije status kandidata krajem 2011, stranci će nesmetano i u neograničenoj količini moći da kupuju poljoprivredno zemljište od 2015. ili 2016. godine. Ukoliko u prognozu uključimo činjenicu da bi Srbija najverovatnije trebala da dobije status punopravnog člana u EU oko 2020. godine, onda je za očekivati da će trend rasta poljoprivrednog zemljišta dobiti pun zamah neposredno pred 2015. godinu. To znači da bi domaći ulagači trebali da iskoriste pravnu i cenovnu prednost koju imaju upravo u periodu između 2011. i 2015, i na taj način spremno dočekaju liberalizaciju ovog tržišta.

Stranci, zapravo, i danas mogu da kupuju zemlju u Srbiji, ali samo ako prethodno osnuju kompaniju u našoj zemlji, pa preko nje vrše transakcije. Ova regulativa u velikoj meri smanjuje interesovanje stranaca, koji se iz tog razloga radije odlučuju na investiranje u drugim zemljama.

Cena zemljišta je pre svega u funkciji blizine gradskim centrima, vrste i kvaliteta putne infrastrukture, kvaliteta zemljišta i vode za navodnjavanje. Najbolji primer izuzetno atraktivne lokacije je prostor oko Beogradskog aerodroma, gde je svega 1 ha u periodu neposredno pred krizu dostizao vrednost od preko 1 mil EUR. Iako je taj jtrend tokom krize u stagnaciji, za očekivati je da ponovo krene rast. Razlog je najava gradnje više trgovinskih i industrijskih objekata upravo na tom potezu, ali i nastavljeni trend rasta cena hrane.

Za ulagače bi u tom smislu mogao da bude interesantan prostor između Beograda i Novog Sada, koji se proteže duž autoputa Beograd – Novi Sad i Beograd – Šid.

- Ulaganje u poljoprivredno zemljište u celoj Vojvodini je isplativa investicija. Cena hektara u okolini Rume se, na primer, spušta ispod 10.000 EUR. Uopšte, naša zemlja se nalazi u središtu regiona koji pokriva preko 50 miliona stanovnika, što znači da bi se u u Srbiji mogla proizvoditi hrana za ceo region – dodaje Malinović.

To znači da bi eventualno ulaganje u zemlju moglo da se posmatra i kao špekulacija, sa ciljem da se ona proda kada cena poraste, ali i kao ulaganje u poljoprivredni sektor.

- Postoji veliki broj kultura koje je moguće obrađivati, a koje donose veliku dobit. Primera radi, lekovito bilje, lešnik, sibirska arinoja, kulture su koje u Srbiji mogu biti veoma isplative, posebno u blizini većih gradova – napominje Malinović.

Investitor u zemljište može imati i dobit u energetskom smislu, pošto proizvodnja električne energije iz biomase uzima maha i u našoj zemlji. Najisplativija proizvodnja ovakvog tipa energije je na farmama u kojima je na jednom mestu objedinjena proizvodnja i prerada sirovina. Takođe, zemljina kora u Vojvodini je izuzetno tanka, što znači da bi se uz relativno mala ulaganja mogla dobiti i energija iz geotermalnih izvora.

(Izvor : Ekapija)