Fatalno - Prebacivanjem kredita iz švajcaraca u evre dužnici bi platili duplo više od onoga što su uzeli, takva konverzija bila bi pogubna po klijenta, kažu sagovornici Pressa

Klijenti banaka kojima se rate kredita obračunavaju u švajcarskim francima nikako ne bi trebalo da pristanu na konverziju duga u evre, upozoravaju domaći ekonomski stručnjaci. Sagovornici Pressa smatraju da je savet Narodne banke Srbije korisnicima kredita u švajcarcima potpuno u suprotnosti sa interesima građana i da na konverziji jedino mogu da profitiraju banke, koje već odlično zarađuju zbog velikog skoka vrednosti franka.

Narodna banka Srbije i komercijalne banke i dalje ne pokazuju nikakvu spremnosti da pomognu klijentima koji su uzeli kredite u švajcarcima i čije su se rate u prethodnim mesecima duplirale. A ako bi dužnik, na primer, sada prebacio kredit od 70.000 švajcaraca u evre, što mu preporučuju komercijalne banke, on bi na kraju platio dodatnih 20.000 evra!

Švajcarski franak je oborio sve rekorde i dostigao vrednost od čak 100,11 dinara i gotovo se izjednačio sa evrom, ali sagovornici Pressa tvrde da franak neće moći i dalje da raste i da je najgora opcija sada dug prebacivati u evropsku valutu. Urednik u magazinu „Ekonomist" Milan Ćulibrk upozorava da bi takva konverzija bila fatalna za klijenta.

Evro duplo poskupljuje kredite

- Švajcarac je trenutno par procenata ispod vrednosti evra i uprkos svemu što se dešava na duži rok on nikako neće uspeti da bude jači od evropske valute. To znači da, ako se korisnici kredita u francima sada prebace na evro, mogu da budu suočeni sa posledicama budućeg jačanja evra i da ih to košta onoliko koliko ih je koštalo jačanje švajcarskog franka u protekle četiri godine. Prelaskom na evro platili bi bukvalno duplu cenu tih kredita - upozorava Ćulibrk.

Po njegovim rečima, korisnici kredita u švajcarcima zadužili su se u najgorem mogućem momentu.

- Pre par godina franak je u odnosu na evro bio na istorijskom minimumu, dok je sada dostigao svoj istorijski maksimum i najverovatnije je da će još neko vreme da raste. Ipak, sigurno je da uskoro mora doći do zaokreta, pogotovo što je sada sve očiglednije da Evropska centralna banka neće dozvoliti veće poremećaje u Italiji i Španiji. Ukoliko ne bude nekih dramatičnih pogoršanja u zoni evra, logično je očekivati da će se evropska valuta stabilizovati, odnosno da će švajcarac pasti - objašnjava Ćulibrk.

I ekonomista Miroslav Zdravković ističe da čak i ako franak nastavi da raste, klijentima će biti isplativije da ostanu pri toj valuti.

- Iako su im rate astronomski porasle, klijenti koji imaju kredite u švajcarcima sada ne bi trebalo da ih prebacuju u evre. Zbog trenutnog kursa franka i evra, svako ko to učini imaće veći kredit u evrima nego što je on bio na početku otplate. Oni koji se ipak usude da prebace kredit u evre, na kraju će dati ne samo više novca dok traje otplata, već će im i rata biti veća nego što je sada - upozorava Zdravković.

Od ukupno 4,7 milijardi evra kredita u Srbiji koji su odobreni stanovništvu, oko milijardu iznose oni koji se odnose na pozajmice vezane za franak. Oko tri milijarde čine krediti indeksirani u evrima, dok su ostatak dinarski krediti.

- Kada se ekonomska kriza smiri, građani mogu da očekuju da će švajcarac da se vrati u neke stabilnije okvire. Ne sme se zanemariti ni to da bi Evropska centralna banka uskoro mogla da povisi kamatnu stopu, što bi dodatno ojačalo evro, što će dovesti do rasta rata za kredite u evrima - kaže Zdravković.

Pomoć kao omča

Direktor portala Kamatica Dušan Uzelac ističe da ponuda komercijalnih banaka klijentima da kredite u švajcarcima prebace u evro predstavlja pravi bezobrazluk.
- Ljudi su očajni jer više nemaju uslova da otplaćuju basnoslovno visoke rate, pa im se kao „izlaz" nudi konverzija u evre i to sada kada je švajcarac najjači. To bi bila najveća greška jer je sigurno da će on slabiti, a banke će na ovaj način ponovo zaraditi novac na račun klijenata - ističe Uzelac.

Hrvatsko rešenje:

Prvi korak - Smanjili su kamatu na kredite u švajcarcima (u igri su opcije od 0,5 do 1,5 procentnih poena, ali se veruje da će se na kraju dogovoriti za kamatnu stopu nižu za jedan odsto)

Drugi korak - Uvode porez za banke na aktivu za kredite u švajcarskim francima, od kojeg će prihodi biti strogo namenski

Treći korak - Pomažu ugroženim dužnicima u zavisnosti od visine i vrste kredita

Četvrti korak - Svima koji ne ispunjavaju socijalne kriterijume omogućuju olakšanje u otplati kredita fiksiranjem kursa, a kursna razlika knjižiće se kao dug i platiće se na kraju otplate

Peti korak - Svi modeli biće uneti u nov zakon koji će važiti za valutne klauzule u švajcarskim francima, jednako kao i za one u drugoj valuti.

(Izvori : Press)