NBS planira olakšice zaduženima u švajcarskim francima

  • 09.08.2011.

U Narodnoj banci Srbije (NBS) danas je održan sastanak sa predstavnicima poslovnih banka koje imaju najveći iznos kredita indeksiranih u švajcarskkim francima.

Kako je agenciji Beta rečeno u centralnoj banci, sa prestavnicima tih banaka razgovarano je o tome šta preduzimaju ili šta nameravaju da preduzmu kako bi se klijentima zaduženim u švajcarskoj valuti olakšalo uredno izmirivanje obaveza.

Prema informacijama iz medija, u Srbiji je odobreno oko 30.000 kredita indeksiranih u francima, koje dužnici sve teže vraćaju jer je rata poslednjih meseci udvostučna zbog jačanja švajcarske valute.

U martu 2007. godine kada je počelo državno subvencionisanje kredita u "švajcarcima" franak je vredeo oko 50 dinara ili 0,62 evra, a sada je oko 95 dinara, odnosno 0,93 evra.

Narodna banka Srbije zabranila je od 30. juna ove godine odobravanje kredita u švajcarskim francima.Đukić je u izjavi Tanjugu podsetio da, kao posledica globalne finansijske i ekonomske krize, švajcarski franak u proteklom periodu nezaustavljivo jača - 10 odsto samo u poslednja dva meseca, zbog čega bi trebalo razmisliti o tome da država interveniše privremenim fiksiranjem kursa, kao što je to urađeno u Mađarskoj.

"To bi automatski značilo da bi o takvom predlogu vlade trebalo da se izjasni parlament jer je reč o zadiranju u budžetske rashode", ukazao je on, ističući da se ne može očekivati da to banke urade bez indirektne ili direktne podrške države.

Profesor Đukić: NBS da razmotri fiksiranju kursa dinara prema franku

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić izjavio je danas da bi, radi olakšavanja tereta građanima koji su se zadužili u švajcarskim francima i čije rate su znatno porasle zbog jačanja švajcarske valute u proteklom periodu, država trebalo da razmisli o privremenom fiksiranju kursa dinara prema franku.

Đukić je podsetio da je bila slobodna volja klijenata da uzimaju kredite u švajcarcima, i pored upozorenja koja su dolazila od tadašnjeg guvernera Narodne banke Srbije Radovana Jelašića i upozorenja stručnjaka da bi u takvu vrstu kredita trebali da ulaze samo vrhunski poznavaoci intervalutalnih promena i monetarne politike.

On je naglasio da treba imati u vidu da bi u slučaju intervencije države teret pao na poreske obveznike, tako da postoje argumenti i za i protiv takve odluke.

Prema rečima Đukića, argument u prilog intervencije države je nepredvidljiva svetska finansijska i ekonomska kriza, čije se dejstvo produžilo, kao i to što veliki broj građana, s obzirom na relativno niska primanja, ne može da izdrži da sačeka postkrizni period, da dodje do smirivanja kursa i slabljenja švajcarskog franka.

"To je moguće u zemljama gde postoji krug stanovništva ili srednja klasa, koja ima visoka i stabilna primanja i koja može to da iznese na dugi rok", precizirao je on.

Đukić je istakao da, takođe, treba uzeti u obzir da su pri uzimanju kredita u švajcarcima građani bili "kratkovidi", odnosno da su bili poneti time da su efektivne kamatne stope bile znatno niže nego na kredite u evrima.

On je naveo da je pri tome zapostavljena činjenica da je, čak i da nije bilo svetske ekonomske krize, švajcarski franak faktički najstabilnija valuta, odnosno da ima na dugi rok najmanji stepen obezvređenja .


"Tako da se u startu moralo računati, da je reč o čvrstoj valuti i da se ne može računati na nekakve dobitke, dužničke po osnovu slabljenja te valute, pogotovo kod nas, gde se operiše sa primanjima u dinara", istakao je Đukić.

 

(Izvor : Blic)

 

Top