Povećanje učešća građana za komercijalne stambene kredite najviše brine državu. Zainteresovanih nema ni za zajmove koji su povoljniji zbog subvencija.

Tražnja za kupovinom stanova konstantno opada, keš gotovo niko i ne nudi i građani, mnogo više nego ranije, češće odlučuju da ostanu podstanari nego da uđu u avanturu kupovine novog stana. Razloga za to, naravno, ima više. Pre svega, čini se da više niko ne može da bude siguran da će, i ako, kroz pozajmicu od banke, reši svoj stambeni problem, nekretninu i zadržati. Strah od gubitka posla i nemogućnosti vraćanja kredita, ali i neizvesnost hoće li se od plate baš sve rate izmiriti, građane Srbije sve više tera da, možda i doživotno žive u tuđim nekretninama.

Predlog NBS da od 1. jula ove godine poveća učešće na komercijalne stambene kredite sa dosadašnjih deset na dvadeset odsto učiniće da i ono malo građana koji su planirali, i ne uđu u kupovinu sopstvenog krova nad glavom. Čini se da će zbog povećanog učešća ponajviše biti oštećena izvršna vlast. Jer, upravo je država, kroz aktivnosti Republičke direkcije za izgradnju, najveći investitor i prodavac stanova u Srbiji. Ostali investitori u građevinarstvu, kako kažu, ne mogu da pariraju uslovima koje kupcima stanova nudi država jer nemaju načina da ponude tako jeftin kvadrat.

- Imamo oko 1.300 ugovorenih prodaja stanova u naselju Stepa Stepanović, a ogroman broj ljudi sada ima problem da ispuni novi uslov - tvrdi ministar Dulić. - Insistiranje na većem učešću moglo bi potpuno da zaustavi izgradnju drugog dela tog gradilišta koje je trebalo da bude otvoreno tokom leta i da uposli 35.000 radnika.

Prema podacima Kreditnog biroa, od početka godine značajno je opao broj stanova uzetih na kredit. Kako onih bez subvencije države, tako i uz nju. Krajem prošle godine građani su uzeli stambene pozajmice u vrednosti od 286 milijardi dinara, krajem aprila taj nivo je pao na 281 milijardu dinara, a prošlog meseca na 279 milijardi dinara.

Za poslednjih sedam godina banke su odobrile oko 75.000 stambenih kredita. Od toga, tek deset odsto su subvencionisani. Nacionalna korporacija je osigurala komercijalne stambene zajmove u vrednosti većoj od dve milijarde evra, a dotiranih nešto iznad 200 miliona evra. Ove godine nema mnogo interesenata koji bi kupili stan uz kredit koji dotira država. Tek je trećina, odnosno oko 600 milijardi dinara, iz budžeta isplaćeno za subvencije na stambene kredite. A, izdvojeno je čak 1,7 milijardi.

- Kada su ponuđeni subvencionisani stambeni krediti, bilo je veliko interesovanje građana, čak planirana sredstva iz budžeta nisu bila dovoljna da podmire sve zahteve, ali ove godine je potpuno drugačije - kažu bankari. - Pre svega, promenili su se uslovi. Osim niže kamate, ništa drugo nije povoljnije nego što mi nudimo u okviru svojih komercijalnih pozajmica. Glavni razlog za neuzimanje subvencionisanih stambenih kredita jeste to što moraju da se kupuju samo novi stanovi, a oni su, naravno, skuplji. Uz to, evidentan je značajan pad kupovne moći građana.

Vojska