Energetski pasoši su neophodni da bi novi objekti dobili upotrebne dozvole.

Stari objekti nisu obuhvaceni tim zakonom, ali ako gradani poprave izolaciju u tim zgradama, i oni mogu da dobiju energetski pasoš.

Umesto dosadašnje izlolacije na zgradama od svega dva tri centrimentra, nove zgrade imace duplo jacu izlolaciju, kao i duple prozore da se ne bi rasipala elekticna energija.

Milica Jovanovic Popovic sa Arhitektonskog fakulteta kaže da su Energetski pasoši sertifikati koji pokazuju koliko zgrada troši za grejanje tokom godine po metru kvadratnom njene površine, korisne površine unutar takozvanog termickog omotaca.

Ovi standardi su u Evropskoj uniji vec zaživeli dok Srbija do sada nije imala propise kojima se efikasno štedi energija. Dotrajale fasade, drvenarija i izolacija gube ogromnu kolicinu energije. Snimci koja registruje kamera za oslobodjanje energije zbog loše izloacije pokazuje koliko gubimo energije.

Vladimir Lovric, arhitekta i urednik magazina "Eko kuca" kaže da su prvi koraci konzervacije energije izmene prozora, kvalitetna spoljašnja izolacija zgrada, a time ce se ujedno obnoviti zgrada.

Dugorocno, ovi standardi ce smanjiti emisiju štetnih gasova ali i troškove gradana za elektricnu energiju. Jedan deo gradana vec je potpisao ugovor sa elektranama koji podrazumeva da ce placati samo koliko su potrošili.

"Zašto je dobro da i postojece zgrade imaju pasoš, zato što bi onda ljudi mogli da imaju uvid koliko njihova kuca troši i da eventualno ako imaju mogucnosti krenu u neku vrstu rekonstrukcije. Ljudi onda vide da mogu da uštede,da ne mora tokom zime da bude dvadeset cetiri stepena u stanu u da se pritom otvaraju prozori jer im je vruce, vide na svojim racunima da može da se uštedi", kaže Milica Jovanovic Popovic.

Dobijanje energetskog pasoša za jednu zgradu znacice vecu vrednost stanova pa lokacija nece više biti najvažniji parametar pri odredivanju cene.

(Izvor: B92)