Beograd -- Svi koji su uzeli kredite vezane za švajcarski franak muku muče kako da plate drastično veće rate, jer je ova valuta za tri godine duplirala vrednost.

A u Srbiji je čak šestina stambenih kredita indeksirana u švajcarcima i njihova vrednost je oko milijardu evra.

Pre tri godine švajcarski franak vredeo je 46,7 dinara, dok je u utorak srednji kurs bio čak 90,3 dinara, što je i istorijski maksimum.

Stručnjaci upozoravaju da bi, ukoliko se ovakav trend nastavi, švajcarac uskoro mogao da se izjednači sa evrom, što je do pre nekoliko nekoliko godina bilo ravno naučnoj fantastici.

Takođe, koliko prošle godine u ovo vreme franak je bio izjednačen sa dolarom, dok je sada gotovo 30 odsto jači.

Iako je većina banaka još početkom 2009. ukinula kredite u švajcarcima i savetovala građane da ove pozajmice prebace u evre ili dinare, veliki broj klijenata još ih otplaćuje vezane za franak.

Sada im se, uostalom, više i ne isplati konverzija jer bi u evrima dugovali mnogo više nego na početku.

Beograđanka Marjana Savković, čiji smo primer uzeli kao „reprezentativan", 2008. je uzela stambeni kredit od 70.000 švajcaraca sa rokom otplate od 30 godina.

“Mesecima sam tada razmišljala koja valuta mi je najpovoljnija. Tada je švajcarski franak delovao najisplativije. U banci su mi rekli da sigurno neće biti drastičnog skoka te valute. U avgustu sam prelomila i uzela kredit. Rata mi je bila 369 franaka. To je bilo oko 17.000 dinara, dok mi je plata bila 65.000 dinara. Sada je rata kredita 34.000 dinara, a plata mi je pala na 55.000. Ne znam ni sama kako plaćam, svega drugog sam se odrekla. A franak raste li raste”, priča ova očajna Beograđanka.

Poslovne banke za svoje klijente i dalje nude mogućnost prebacivanja kredita u drugu valutu, što važi i za stambene pozajmice u švajcarskim francima.

Procedura je u većini banaka ista kao kada se odobrava nov kredit, što znači da je potrebno podneti zahtev i svu dokumentaciju koju traži banka. Što se tiče naknade za odobrenje i konverziju kredita, cene se razlikuju, a ima i banaka koje ne naplaćuju ove usluge.

Bilo je upozorenja

“U momentu kada su krediti podizani u švajcarcima bilo je javnih upozorenja na moguću valutnu opasnost od zaduživanja u ovoj valuti, ali korisnici kredita su se opredeljivali za njih zbog nižih kamata. Kao meru zaštite mi im nudimo opciju da u svakom momentu mogu da pređu na kredit u evrima. Medutim, odluku da li će tu opciju iskoristiti mogu da donesu jedino oni sami ukoliko misle da je to za njih bolje rešenje”, kaže PR Komercijalne banke Miljana Jelenković.

U Sosijete ženeral banci nisu ni imali u ponudi kredite u švajcarcima.

“Opredelili smo se isključivo za kredite u evrima s obzirom na to da su i ekonomija Srbije i kretanje cena vezani za evropsku valutu. Iako je u jednom trenutku vladalo veliko interesovanje, imajući u vidu rizik koji takvo kreditiranje nosi, kao i upozorenja guvernera centralnih banaka više evropskih zemalja i NBS, nijednog trenutka u ponudi nismo imali kredite u švajcarcima”, kaže PR te banke Tatjana Milijančević.

Ekonomista Milan Kovačević ističe da je kod nas problem što su banke uz pomoć bivšeg guvernera NBS Radovana Jelašića preterano koristile kredite izdate u stranoj valuti.

“Suprotno tome, građane uvek treba savetovati da uzimaju kredite u valuti u kojoj zarađuju. Kod nas su, međutim, navukli ljude da se zaduže i u švajcarskim francima. Novi guverner Dejan Šoškić je to prekinuo, mada i dalje ostaje problem zaduživanja u evrima”, kaže Kovačević.

U Hrvatskoj država pomaže

Sa švajcarskim frankom muku muče i dužnici u ostalim zemljama. Tako je hrvatska premijerka Jadranka Kosor najavila da će država narednih dana doneti mere koje će olakšati otplatu građanima te zemlje koji bankama duguju u švajcarcima. Obaveze tih građana, kako se navodi, dostigle su čak 30 milijardi kuna (više od četiri milijarde evra).

(Izvor : B92)