Stan je skupa roba, koja se najčešće kupuje jednom u životu. Zato građani moraju da otvore „četvore oči“ pre nego što novac povere investitoru.

Propisi garantuju kvalitet izvedenih radova, ali je problem što imamo zakone koji se često izbegavaju.

Ipak, mogućnost masovnih zloupotreba iz ranijeg perioda, kada su investitori prodavali jedan stan više puta, svedena je na minimum. Jer, baze podataka sudova i opština su sda povezane, te tako ne može da ostane neprimećen pokušaj da se već prodati stan ponovo proda.

"Prvo, investitor mora da ima urednu građevinsku dozvolu", kaže Goran Rodić, sekretar Udruženja za građevinarstvo u Privrednoj komori Srbije.

On navodi da "zemljište na kojem se zida objekat mora da bude u vlasništvu investitora ili da je on zakupac, jer pravo korišćenja više ne postoji. Kada se formira gradilište, investitor je dužan da angažuje nadzor, a to je verifikovana nadležna služba, koja kontroliše kvalitet izvedenih radova i dinamiku izvođenja".

Kupac stana treba da ima klauzulu u ugovoru o penalima za probijanje rokova i na tome mora da insistira, pošto je to dokaz za sud prilikom naplate penala od investitora. Kada se završi objekat, neophodan je tehnički pregled, kojim se potvrđuje da je zdanje izgrađeno po propisima i standardima i da je ugrađena adekvatna oprema.

Po obaveznom tehničkom prijemu objekat dobija upotrebnu dozvolu i daje se garantni rok. To znači da sve eventualne skrivene mane ili nepravilnosti, koje se pojave tokom eksploatacije, u garantnom roku investitor mora da otkloni o svom trošku.

"Pre kupovine trebalo bi proveriti da li je investitor tokom gradnje objekat stavio pod neku vrstu hipoteke. Poželjno je da kupac angažuje advokata, koji će proveriti svu papirologiju, od građevinske dozvole do katastra. Posebno treba voditi računa da li je objekat u svemu urađen po projektu za koji je dobio građevinsku dozvolu, a to komisija za tehnički prijem mora da potvrdi ili dostavi investitoru primedbe i rok do kada mora da otkloni odstupanja od projekta", ističe Rodić.

Najveća sigurnost za potencijalnog kupca je ako investitor ima validnu bankarsku garanciju. Time će kupac u slučaju bilo kakvog spora, naplatiti obeštećenje uz pripadajuće kamate kod banke koja je takvu garanciju izdala.

Investitor, dok ne završi objekat i ne dobije upotrebnu dozvolu, na računu treba da ima iznos sredstava u visini garancije za koji garantuje banka. Takva praksa se, nažalost, izgubila, a to je najbolji pokazatelj da je investitor ozbiljan u svom poslu i da ima zatvorenu finansijsku konstrukciju za završetak objekta.

(Izvor: B92)