Dužnici za teškoće u otplati zajma u „švajcarcima” okrivljuju banke i nepoštovanje ugovora, a bankari uzvraćaju da je kriv kurs.

Da se Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije u vreme ekspanzije kredita indeksiranih u švajcarskoj valuti, nije zaustavio samo na preporukama građanima da se ne zadužuju u ovoj valuti, jer je to rizično, već da je imao „petlju” da zabrani zaduživanje u „švajcarcima”, kao što su to učinile neke evropske zemlje, oko 30.000 onih koji su na ovaj način došli do krova nad glavom ne bi sada imali muku kako da kredit otplaćuju.

Njihove oči ne bi bile uprte u njegovog naslednika Dejana Šoškića i državu s očekivanjima da ih spase preteškog dužničkog bremena. Sem što je pre dva meseca zabranio dalje zaduživanje u švajcarskoj valuti, prvi čovek centralne monetarne institucije kao da nema na raspolaganju neke velike mere koje bi rešile njihovu noćnu moru. Jedan od predloga je, kako je naveo, da se produže rokovi dospeća kredita. To može da smanji mesečne rate, ali dugoročno ne rešava problem. „U određenom vremenskom periodu mesečne rate bi se fiksirale, a nakon isteka tog roka dizajnirao bi se plan otplate na način da dužnici mogu redovno da izmiruju obaveze, uz eventualno produžavanje tog roka.”

Drugim rečima, dug se mora platiti pa bilo to sada ili kasnije.

U Hrvatskoj, na primer, gde je ovaj problem mnogo izraženiji, država je sa bankama postigla sporazum da se kamate na postojećim kreditima smanje za oko jedan odsto, a bankama će se uvesti porez samo na kredite u francima. Na to mogu da računaju oni kojima je to prva nekretnina i koji imaju kredit do 100.000 evra, u francima, na rok od barem 20 godina.

Dragan Petrović iz Novog Sada, jedan od dužnika u „švajcarcima” za stambeni kredit, kaže da se produženjem roka za otplatu kredita ne štite građani, već banke.

– Prava pomoć dužnicima je da banke poštuju odredbe o visini kamate kakva je ugovorena. Nije rata za kredit u „švajcarcima” povećana samo zbog jačanja vrednosti ove valute, već i zato što banke ne poštuju odredbe o visini kamate. Sada je, na primer, libor kao mera vrednosti švajcarskog franka na istorijskom minimumu od svega 0,1 odsto, ali banke za taj deo nisu smanjile kamatu, već su povećale svoju maržu tako da nema efekata od smanjenja libora. Znači, njihova zarada je pet, šest odsto na ovim kreditima – kaže ovaj dužnik koji sve nade polaže u to da će Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga koji stupa na snagu u decembru banke naterati da vrate kamatu na ugovoreni nivo.

Preindeksacija kredita u evre takođe nije nikakvo rešenje, jer zbog jakog franka dug u evrima se uvećava kao da nikakve otplate nije bilo.

Dužnici se nadaju da bi to što čak njih 30.000 ima problem da otplaćuju svoje rate i što bi potencijalno toliko stanova mogli da vrate svojim kreditorima banke moglo naterati da promene svoje uslove. Stručnjaci, međutim, upozoravaju da je u „švajcarcima” samo tri odsto ukupnih plasmana banaka. To kazuje da banke nisu ugrožene čak i kada bi sve hipoteke dospele na naplatu. U drugim zemljama, gde je taj odnos plasmana mnogo veći, banke su u mnogo nezavidnijoj situaciji u slučaju da dužnici ne mogu da plaćaju kredite u „švajcarcima”.

U bankama tvrde da njihove kamate nisu razlog za to što dužnici teško plaćaju kredite u „švajcarcima”, jer kamatu, kažu, ne čine samo libor i marža, već i rizik zemlje, porez na ta sredstva i ostalo. Po njima, razlog za preteško dužničko breme je to što je švajcarska valuta drastično ojačala, a dinar oslabio. Kada pomenuti Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga bude stupio na snagu, dužnici će videti, kažu bankari, da im rata, zbog kursa, nije mnogo manja.

U Unikredit banci predlažu da se rok otplate kredita produži za deset godina. Time bi se rata kredita gotovo prepolovila, a to bi dužnicima olakšalo otplatu. Međutim, ovakvo restrukturiranje kredita podrazumeva plaćanje kamate na ovaj duži rok. U slučaju da vrednost „švajcarca” padne na nivo od 1,4 ili 1,5 prema evru kredit bi se u tom trenutku, što je povoljnije za dužnike, mogao konvertovati u evro kako bi se izbegle neke buduće situacije s rastom „švajcarca”. Nakon konverzije rok dospeća bi se mogao skratiti.

Kako, za sada, stvari stoje, Srbija se još ozbiljnije nije pozabavila ovim pitanjem. Možda će našim „švajcarcima” pre pomoći centralna banka te alpske konfederacije postepenim smanjivanjem vrednosti svoje valute, jer im tako jaka moneta kvari mnoge računice.

(Izvor: Politika)