Olakšice za 30.000 građana koji imaju kredite u švajcarcima, a koje je juče predložio guverner Dejan Šoškić, samo su odlaganje problema. Bankari i ekonomisti tvrde da prolongiranje otplate kredita, fiksiranje mesečne rate ili konverzija zajma iz švajcarske valute u evro, nisu rešenje već samo načini koji olakšavaju otplatu i koji imaju svoju cenu.

Guverner je izjavio juče da ne postoje “magična rešenja”, ali da građani koji su uzeli kredite u švajcarcima imaju nekoliko mogućnosti.

- Mogu tražiti od bankara da im u određenom periodu fiksiraju mesečne rate, postoji mogućnost i produženja rokova dospeća, ali i konverzije kredita u drugu valutu, s tim da ovu poslednju mogućnost treba analizirati. S druge strane, ne smemo narušiti ravnopravnost građana, u smislu da se pomažu jedni, a ne drugi jer su krediti u švajcarskim francima svojevremeno bili jeftiniji - naveo je guverner.
Kredite u švajcarcima u Srbiji ima oko 30.000 građana, a njihov iznos je oko 110 milijardi dinara. Učešće kredita u ovoj valuti u našoj zemlji iznosi 18 odsto BDP-a, u Hrvatskoj 37 odsto, u BiH 26, a u Mađarskoj 31 odsto BDP-a.

S druge strane, bankari i ekonomisti smatraju da su Šoškićevi predlozi samo odlaganje problema i da svi imaju paprenu cenu.

- Banke će vam danas prolongirati otplatu ili smanjiti ratu, ali će gubitak sigurno nadoknaditi na drugoj strani. Klijent će kredit ili otplaćativati duže ili će mu banka, nakon izlaska iz finansijskih problema, zaračunati veću kamatu - kaže predsednik IO jedne banke u Srbiji i ocenjuje da je jedino rešenje da država izda naredbu da se, uz određenu subvenciju Vlade, svi krediti iz švajcaraca prebace u evro.

Argument je to što ovakav kredit u Srbiji nema nikakve logike jer je naša ekonomija pretežno vezana za evro.

Ekonomista Ljubodrag Savić smatra da će svako prolongiranje otplate značiti duže i skuplje plaćanje kredita.

- Jedino rešenje je da banke smanje kamatu ili da prihvate niži kurs, a to bi mogle iz svojih rezervi znajući da su ove godine ostvarile pozamašnu dobit - kaže Savić.

U Rajfajzen banci tvrde da svakom klijentu mogu da restukturiraju dug. Najčešće odobravaju grejs period, ali i privremeno smanjuju kamatu ili produžavaju rok otplate do 30 godina. U Unikredit banci smatraju da je najadekvatnije rešenje produženje perioda otplate kredita do maksimalnog roka od 10 godina. Ovo bi obavezivalo klijenta i na reindeksaciju kredita u evro u trenutku kada se odnos švajcarca i evra stabilizuje.

Predsednik IO Hipo Alpe-Adrija banke Vladimir Čupić očekuje da bankari za mesec-dva postignu dogovor sa NBS o lakšoj otplati kredita.

- Hipo banka je odobrila 4.700 kredita u švajcarskim francima. Banci se obratilo nekoliko desetina klijenata koji imaju probleme u otplati i mi pokušavamo da im pomognemo, ali mora da se nađe rešenje na nivou celog bankarskog sektora - rekao je Čupić. U Vladi su nam potvrdili da se ovim problemom neće baviti i da do sada nisu razmatrali dogovore sa bankama.

Guverner ipak veruje da je moguće da svaki klijent nađe rešenje. Tvrdi da su banke shvatile da treba da se odreknu dodatnih troškova i provizija u izmenama plana otplate kredita.

Švajcarska banka o kursu franka

Kako u Srbiji niko ne zna da sa sigurnošću posavetuje građane šta da rade sa svojim dugovima u francima, ni u Švajcarskoj nacionalnoj banci (SNB) nisu želeli da se izleću sa prognozama.

Da li se slabljenje franka može nastaviti i koja je to željena vrednost koja se želi postići u odnosu na evro.

- To ne možemo komentarisati. Ipak, moramo napomenuti da želimo da držimo libor što bliže nuli. Zato smo raspon tromesečnog i libora trećeg avgusta smanjili sa 0-0,75 odsto na 0-0,25 odsto. Rezultat toga je snižavanje libora sa 0,175 na 0,05 odsto koliko je vredeo u petak - objašnjava za “Blic” Valter Mejer, portparol Švajcarske narodne banke, kako ta institucija pokušava da devalvira svoju nacionalnu valutu.

Snižavanje libora je dobra vest i za klijente u Srbiji jer će i njihove rate biti po tom osnovu kudikamo manje, ali je bitnije da je to jedna od indirektnih mera koja utiče na slabljenje franka. Jak franak ne pogoduje švajcarskoj privredi, čiji građani sada masovno idu u zemlje EU da trguju, pa se potrošnja u toj zemlji naglo smanjuje.

Inače, franak je juče oslabio nakon što su se pojavili izveštaji da Centralna banka Švajcarske planira da odredi privremeni ciljni raspon vrednosti domaće valute prema evru. Franak je na berzi u Cirihu oslabio prema evru za 2,9 odsto, pa se zajednička evropska valuta prodaje za 1,14 franaka prema rekordno niskih 1,007 franaka od prošlog utorka.

(Izvor : Blic)