Bez kriterijuma - Srpska Atina je proteklih decenija znatno izmenila svoj izgled, ali bez prave strategije očuvanja arhitektonskog izgleda. Predlozi poput onih da se osnuje komisija koja bi se bavila pomenutom problematikom ostali samo isprazna inicijativa

Novi Sad nema jasnu strategiju kojom bi očuvao svoju arhitektonsku autentičnost u užem centru grada, pa je, po mišljenju stručne javnosti, upravo zato moguće da u vojvođanskoj prestonici niknu građevine čija estetska strana narušava njen izgled.

Iza mnogih takvih neimarskih poduhvata stoje proizvoljnost finansijera i trenutna korist, dok sam zakon ne uređuje precizno onaj deo regulativa koje bi se odnosile na estetske aršine pri izgradnji.

Članica Gradskog veća za urbanizam Jelena Atanacković-Jeličić deli mišljenje da su nekim građevinama u Novom Sadu prekršeni osnovni postulati arhitekture, ali nije precizirala na koje građevine misli. Kako objašnjava za Press, grad nema ingerencije da zaustavi neki projekat bez obzira na njegov neprikladan izgled ukoliko on ispunjava one odredbe koje predviđa Plan o detaljnoj regulaciji.

I u 19. veku znao se red

- Mi imamo mogućnost da stopiramo neki arhitektonski projekat u uslovima kada ne odgovara zadatim uslovima, odnosno onome što je predviđeno Planom detaljne regulacije. Ali, ne možemo to učiniti ako mislimo da objekat, da tako kažemo, nije lep - objašnjava Jelena Atanacković-Jeličić.

Sa gradskom ministarkom se ne slaže portparol Gradskog odbora SPO-a Nemanja Starović, koji kaže da je ova odbornička grupa imala predlog kako da se zaustavi uništavanje gradskog nasleđa, ali i povede računa o tome kako će nam izgledati građevine i sam grad. On kaže da je pogrešno misliti kako zakon treba posebno da određuje estetski izgled građevina jer je tako nešto uvek bilo deo strategije lokalnih samouprava.

- To je nešto što je Novi Sad imao još u 19. veku. Tada niste mogli da izgradite bilo koju građevinu koja izgleda kako je vama volja. Tako ne možete ni u Beču, da napravim grubo poređenje, pa ni u drugim evropskim gradovima, jer pored onih tehničkih detalja zna se da se u tom i u tom delu grada mogu da se grade takve i takve zgrade - rekao je Starović.

Ko je autoritet?!

On kaže da ne postoji nikakva strategija tog tipa ni u Novom Sadu.

- Ne postoji nikakav estetski kriterijum prilikom građenja, pa je moguće i da u Novom Sadu nikne, da tako kažem, više arhitektonskih monstruma koji su postali čak predmet ismevanja samih građana. Mi smo kao odbornička grupa predlagali da grad dobije jednu komisiju koja bi se bavila upravo tim - zaključuje Starović.

U Udruženju arhitekata Novog Sada kažu da je stalna dilema pitanje da li je arhitektura objekata koji se grade po centru grada primerena nasleđu ili ne.

- Formiranje komisije za estetiku ili nečeg sličnog lepa je zamisao, ali ima i svoje mane. Prvo se postavlja pitanje ko su neosporni autoriteti da menjaju projekte - objašnjava za Press predsednik Udruženja arhitekata Srđan Crkvenjakov.

Top promašaji