Ministar Oliver Dulić o stambenim kreditima, dozvolama za gradnju, legalizaciji: Prvi subvencionisani zajmovi 14. februara. Za građevinu ove godine 180 miliona evra.

PRVI ugovori o subvencionisanim stambenim kreditima u ovoj godini biće potpisani 14. februara, najavljuje za ”Novosti” Oliver Dulić, ministar za prostorno planiranje. Ukoliko 1,2 milijarde dinara, koliko je predviđeno iz budžeta, ne bude dovoljno da svi zainteresovani građani do svog prvog stana dođu zahvaljujući subvencijama države, dodatni novac biće obezbeđen rebalansom ili iz budžetske rezerve.

- Uprkos povoljnijim uslovima, naša je procena da svega nekoliko hiljada podstanara u Srbiji ispunjava bankarske uslove za dobijanje zajma. Danas imamo ogromnu potrebu za stanovima, značajnu ponudu, a izuzetno malu tražnju. Srbiji je potrebno da tržište nekretnina živi. Ako se poslovni i stambeni kvadrati ne prodaju sve mere države za pomoć neimarima neće dati efekat, jer će, ukoliko nema kupaca, građevina propasti.

* Za građane sa prosečnim platama stan je i dalje san. Kako država može da pomogne?

- Dugoročno, samo će povećanje plata u srpskoj privredi i sniženje kamatnih stopa omogućiti da i oni dođu do krova nad glavom. Nadamo se da će Razvojna banka Srbije, kada bude formirana, obezbediti novac i za kreditiranje kupovine kvadrata po znatno povoljnijim uslovima nego što to nude poslovne banke. To će biti ”ledolomac” koji će naterati i druge banke da spuste kamate.

* Vaš zahtev NBS da se obavezno učešće za stambene kredite koje ne subvencioniše država smanji sa 20 na pet odsto nije ni razmatran...

- Mislim da sam u javnosti dovoljno rekao o merama NBS, a sve ostalo ću reći tamo gde je to neophodno. Mislim da su u godinama krize neophodne nove fleksibilne mere koje će pomoći onima čijim ekonomskim aktivnostima kriza može da se prevaziđe. U građevini su to kupci stanova, pa im treba olakšavati a ne otežavati uslove. Na guverneru je odluka da li će zahtev nas, koji se bavimo realnim sektorima, prihvatiti ili ne.

* Sa jedne strane Ministarstvo predlaže propise kojima pomaže građevini, a sa druge im podiže rentu za mineralne sirovine, što je veliko opterećenje za građevinsku industriju?

- Rudna renta je do donošenja Zakona o rudarstvu bila najniža u Evropi, a sada je jednaka zemljama u regionu. Sve kompanije koje imaju primedbe na visinu rudne rente rade i u drugim zemljama u Evropi i plaćaju je znatno skuplje, što ne utiče na cenu kvadrata stana. Pozivam proizvođače da ne podižu cene svojih proizvoda zbog povećanja rente nego da ih ostave na istom nivou, pošto su godinama unazad plaćali izuzetno nisku rentu, a eksloatisali su mineralna bogatsva Srbije. Tvrdim da je nemoguće da rudna renta značajno utiče na cenu kvadrata stana i najbolji dokaz je da kvadrati neće poskupeti u naseljima koja gradi država.

* Amerikanci na lokaciji bivše kasarne ”Bubanjski heroji” u Nišu grade stanove, ima li još zainteresovanih stranih investitora za masovniju stanogradnju?

- Pokretanjem projekta ”Stepa Stepanović” na Voždovcu, dali smo putokaz na koji način je moguća masovna stanogradnja koja je neophodna u Srbiji. Ima zainteresovanih stranih kompanija, koje bi, po sličnom modelu, kao što to trenutno radi država, zidale stanove u Beogradu i ostalim gradovima i uveravaju nas da bi cene bile identične onima koje je za svoje projekte propisala Vlada Srbije.

* Kada ćete pokrenuti izgradnju socijalnih stanova?

- U narednih nekoliko nedelja počinje realizacija i tog projekta, a reč je o izgradnji 1.700 stanova u 12 gradova Srbije. Na tržištu će 1.100 stanova biti ponuđeno po veoma povoljnim cenama, a ostatak je namenjen socijalno najugroženijim kategorijama. Ceo projekat ćemo početi otvaranjem gradilišta, najverovatnije u Nišu.

* Pozvali ste investitore, koji imaju problema sa dobijanjem dozvola da se obrate Ministarstvu. Je li neko tražio pomoć?

- Nemam informacije da investitori u ovom trenutku imaju problem sa dobijanjem građevinskih dozvola. Dozvole nisu problem, već nedostatak tražnje za stambenim i poslovnim kvadratima. Malo se gradi, strah je veliki da se uđe u investicije i tako će biti dok traje kriza.

* Imate li podatke koliko se u Srbiji trenutno gradi i kako će izgledati predstojeća građevinska sezona?

- Građevinska sezona biće teška i toga smo svesni. Mi smo učinili sve što je moguće da obezbedimo posao neimarima. U ovom trenutku aktivno je 250 gradilišta, gde radove finansira država sa lokalnim samoupravama. Ostalo je da se u te projekte, u kojima je već zaposleno oko 80.000 građevinara, investira još oko devet milijardi dinara. Ove godine država će u projekte pomoći građevini investirati oko 180 miliona evra.

* Bez konverzije prava korišćenja u pravo svojine nad gradskim građevinskim zemljištem nema dozvola za gradnju...

- Konverzije bez naknade se obavljaju u većini katastarskih službi rutinski, a uz naknadu se rade tamo gde postoji interes investitora da se konverzija desi. Taj deo ide uz mnogo problema, jer je reč o osetljivoj materiji, a velike konverzije, poput ”Luke Beograd”, još nisu pokrenute.

* Da li je Beograd završio zoniranje, kako bi se utvrdila tržišna vrednost zemljišta i olakšala konverzija uz naknadu?

- Nadam se da će grad uskoro završiti taj posao. To nije jednostavno, pošto mogu da nastanu ozbiljni problemi. Ali, kada se utvrde cene po zonama, očekujemo da će veliki broj najkoplikovanijih konverzija biti završen.

* Imate li podatke o broju legalizovanih objekata?

- Zahvaljujući Izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, za nekoliko meseci legalizovano je više objekata nego u proteklih deset godina po svim zakonima. Da legalizacija napreduje, najbolje govori primer Beograda gde je po starim zakonima legalizovano oko 2.000 objekata, a po novim izmenama 21.000 zdanja na teritoriji svih 17 opština, što je deset puta više nego po ranijim propisima.

(Izvor: Večernje novosti)