Beograd -- Ekonomista Boško Mijatović tvrdi da je država svu imovinu već rasprodala i da nema šta da denacionalizuje.

Predstavnici Vlade Srbije, Mreže za restituciju i stručnjaci različitog su mišljenja o tome da li država poseduje imovinu koja može biti predmet restitucije.

Direktor u Centru za liberalno-demokratske studije Boško Mijatović je rekao, govoreći na okruglom stolu "Restitucija - prilog javnoj raspravi o zakonu" koji je organizovao Tanjug, da država više nema imovinu koju je moguće denacionalizovati, jer je sve vredno rasprodato u privatizacijama.

"Država nema imovinu koja je nacionalizovana i koju je moguće denacionalizovati", rekao je Mijatović, objašnjavajući da je ceo stambeni fond privatizovan 90-tih godina, da su preduzeća i "sve što je vredelo" takođe privatizovano, kao i najvrednija stvar - gradsko građevinsko zemljište.

"Ono što se može naturalno vratiti, odnosno što se moglo nekada vratiti, a što je nacionalizovano, toga više nema", kazao je Mijatović, dodajući da država ima drugu imovinu, koju može po načelu realne restitucije da vrati, ali da je problem što se ne zna kolika je ta imovina.

Predsednik Mreže za restituciju Mile Antić odbacio je primedbu da država više nema imovinu koju je moguće denacionalizovati, ali se složio da je "problematičan" popis državne imovine.

Antić je kazao da "ne stoji priča da je privatizacijom sve otišlo", navodeći, što se tiče građevinskog zemljišta, da su njegovi najveći korisnici javna preduzeća i povlašćeni pojedinci koji su u postupcima privatizacije uzurpirali to zemljište.

Prema njegovim recima, nije sporan popis imovine koju bivši vlasnici potražuju, već popis državne imovine, a kao primer naveo da je u Republičkoj direkciji za imovinu popisano 137.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, a da stari vlasnici potražuju 300.000 hektara.

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić rekao je da u zakonu o restituciji "ne sme i neće biti misterija", te da će posle njegovog donošenja, kao i zakona o javnoj svojini, napokon biti poznata imovina i ko njom raspolaže.

Na primedbu Mijatovića da je u sumu od 200 milijardi dinara, namenjenu finansijskom obeštećenju starim vlasnicima trebalo da bude ukalkulisana inflacija, kao i kamatna stopa, Đelić je rekao da je zahtev Međunarodnog monetarnog fonda bio da se utvrdi fiksna suma i da bi bilo štetno da Srbija dalje ostavlja otvoren prostor nekoj obavezi za koju se ne zna obim.

Predsednik Mreže za restituciju Mile Antić je izjavio da je cilj budućeg zakona o restituciji mora da bude da se ljudima koji potražuje malu imovinu ta imovina vrati u naturi. Prema njegovim rečima, ukoliko njihova imovina više ne postoji rešenje za restituciju može da bude u onome što predstavlja državnu imovinu. Antić je kazao da svako od tih ljudi u 99 odsto slučajeva može "prstom da pokaže na ono što im je oduzeto".

Đelić smatra da će u budžetu biti dovoljno novca za obeštećenje starih vlasnika, budući da će prestanak isplate stare devizne štednje otvoriti budžetski prostor za tu namenu.

Predsednik Radne grupe za izradu zakona o restituciji Goran Radosavljević istakao je da će zakonom biti propisana obaveza vraćanja oduzete imovine, kao i da će se svima koji uzurpiraju ili imaju nameru da uzurpiraju zemljište to zabraniti jer će biti predmet restitucije.

Kada je u pitanju poljoprivredno zemljište, Radosavljević je naveo da je za državu relevantna evidencija Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, koja kaže da u Srbiji postoji blizu 400.000 hektara takvog zemljišta, koje će apsolutno biti predmet restitucije, osim u slučajevima koji su izuzeti zakonom.

Radosavljević je kazao da će još neke sugestije koje su se čule u dosadašnjoj javnoj raspravi biti prihvaćene, poput mogućnosti da država u nekoj meri apsorbuje troškove prijavljivanja za povraćaj imovine, poput administrativnih troškova, kao i u vezi institucije koja treba da se bavi restitucijom, poput primedbe da ona treba odmah da počne sa radom.

Mijatović je kazao da se ne zna precizno kolika je vrednost nacionalizovane imovine, ali da je gruba procena da je dve milijarde evra desetak odsto ili čak manje. Mijatović smatra da će biti vremena da se izdvoji veći iznos novca u naredne 24 godine, a kao zamerku finansijskom obeštećenju naveo je i to što je novčana suma fiksirana u zakonu kao limit, a ne pominje se inflacija koja može da je obezbedi.

Direkcija prerasta u Agenciju

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić najavio je da će Direkcija za restituciju, zbog velikog obima posla, prerasti u agenciju za restituciju.

Đelić izjavio je da će Srbija postupak vraćanja oduzete imovine i obeštećenja građana sprovesti tako da bude uspešan i pravičan, što je moguće samo ako je uskladjen sa drugim svojinskim pravima i sa realno raspoloživim imovinskim i finansijskim sredstvima Srbije.

Đelić je podsetio da je vladin Odbor za privredu i finansije utvrdio Nacrt zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju i da će on biti na javnoj raspravi do 2. septembra.

Potpredsednik vlade ukazao je da je za vraćanje oduzete imovine predviđeno oko dve milijarde evra plus imovina koja će biti vraćena u naturi, što po gabaritu prevazilazi ono što je uradjeno procesom privatizacije od 2001. godine do danas.

Prema njegovim rečima, osnovni princip predvidjen Nacrtom zakona jeste ispravljanje istorijske nepravde prema ljudima kojima je imovina oduzeta, odnosno poštovanje prava svojine, zatim tako da se ne čine nove nepravde, kao i da to bude realno sprovodivo, odnosno da postoje realna finansijska sredstva kojima će se u razumnom roku izvršiti obeštećenje.

Đelić je istakao da će u svim slučajevima gde je to moguće, oduzeta imovina biti vraćena u naturi, osim u slučajevima kada bi se time narušavalo stečeno legalno pravo drugih ili ako ta imovina nije neizostavna za funkcionisanje države.

On je ukazao da je, u slučaju da vraćanje u naturi nije moguće, predvidjeno obeštećenje u formi obveznica od 2015. godine sa rokom isplate do 20 godina, a, prema njegovim rečima, moguće je da će posle javne rasprave taj rok donekle biti skraćen.

Bivšim vlasnicima imovine pre toga biće isplaćena akontacija od 10 odsto procenjene vrednosti imovine do 10.000 evra po korisniku, a za korisnike socijalne pomoći akontacija će biti do 50 odsto procenjene vrednosti imovine, takodje, do 10.000 evra, dodao je Djelić.

On je napomenuo da je u mnogim zemljama u procesu restitucije bila predviđena maksimalna svota koju je moguće isplatiti korisniku po osnovu obeštećenja, pa je recimo, u Hrvatskoj to bilo pola miliona evra, ali u Srbiji za sada to nije određeno.

Đelić je naveo i da proces realne supstitucije u vraćanju oduzete imovine, odnosno u slučaju da nekome ne može da se vrati oduzeta kuća da mu se vrati neka druga, a ne obveznice, nije dao rezultate u drugim zemljama već je doveo do dugih procesa pravne neizvesnosti i problema.

Govoreći o vraćanju građevinskog zemljišta, on je podsetio na princip nezadiranja u legalno stečena prava i naveo da je u Nacrtu zakona predviđena odredba da investitori koji su ušli u dugoročni zakup zemljišta imaju pravo da ga privedu nameni, ali će Direkcija za restituciju moći da po službenoj dužnosti raskida te ugovore svuda gde se utvrdi da se oni ne poštuju.

Predsednik Radne grupe za izradu zakona o restituciji Goran Radosavljević izjavio je da će sva imovina u vlasništvu države na bilo kom nivou biti vraćena starim vlasnicima, osim u slučajevima kada je ta imovina neizostavna za funkcionisanje države.

Radosavljević je, za okruglim stolom "Restitucija - prilog javnoj raspravi o zakonu" ukazao da će državna imovina biti vraćena starim vlasnicima bez obzira da li se radi o imovini u vlasništvu lokalne samouprave, Pokrajine Vojvodine, javnih preduzeća ili drugih državnih preduzeća i državnih ustanova.

Imovina koja je privatizovana i koja sada ima nove vlasnike, ne može da bude vraćena u naturi, istakao je on, napominjući da će u slučaju raskinutih privatizacija, kojih ima dosta kod poljoprivredno - industrijskih kombinata u Vojvodini, gde je ta imovina ponovo u državnom vlasništvu, ona biti vraćena starim vlasnicima.

Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union Zlatko Stefanović je napomenuo i da bi trebalo dopuniti odredbe nacrta koje se odnose na podnošenje zahteva naslednika za obeštećenjem, ističući da nije definisano čime će se neko legitimisati kao naslednik jer se nisu vodile ostavinske rasprave. Prema rečima Stefanovića, ne može se naknadno voditi imovinski postupak i vratiti "naknadno pronadjena imovina", odnosno imovina koja je predmet restitucije, dok se ne utvrdi da ona pripada ostaviocu.

(Izvor : B92)