Ministarstvo finansija iznenada odustalo od oporezivanja pripisanog prihoda od imovine. Vlasnici više nekretnina vrednijih od 50.000 evra, ipak, nece placati novi porez.

Vlasnici dve i više nekretnina mogu da odahnu, jer, ipak, nece placati novi porez. Ministarstvo finansija i privrede u utorak je iznenada odustalo od uvodenja poreza na pripisani prihod od imovine. Ovaj namet trebalo je da pogodi vlasnike više stanova i kuca, vrednijih od 50.000 evra, u kojima ne žive i za koje vec ne placaju porez na zakupninu. Ministarstvo, medutim, nije odustalo od ostalih izmena koje donose promene pet poreskih zakona.
Novi porez na pripisani prihod predvidale su izmene Zakona o porezu na dohodak gradana i ocekivalo se da ce budžetu doneti dodetnih od pet do šest milijardi dinara. Iako najavljen na brifingu za novinare Milice Bisic, savetnice za poresku politiku u Ministarstvu finansija, od novog nameta ministar Mladan Dinkic je odustao samo koji sat kasnije.

- Ta mera je dobra, ali morace da saceka bolja vremena - kaže Dinkic. - Želja je bila da se oporezuju oni koji imaju više nekretnina, ali smo shvatli da bi u ovom vremenu krize njome mogli da budu pogodeni i ljudi koji nemaju novca. Razgovarao sam sa mnogo gradana koji su se žalili da su nekretnine vrednije od 50.000 evra nasledili i sada ne mogu da ih prodaju. Bogati gradani svakako nece biti izuzeti. Oni ce porez platiti, a do njih cemo doci unakrsnom kontrolom prihoda i imovine. Nova zakonska rešenja predvidaju strože kazne za one koji sami ne prijave imovinu.

Nova pravila u oporezivanju zarada, s druge strane, trebalo bi da pocnu da se primenjuju vec od 1. juna. Poslanici ce o izmenama ovog zakona raspravljati tokom maja. Od povecanja neoporezivog dela zarade za 2.224 dinara, privreda bi trebalo da oseti uštedu od oko 1,7 milijardi dinara godišnje, racunica je Ministarstva finansija i privrede.
Dok se porez na zarade smanjuje za dva odsto, za isti procenat rastu doprinosi za PIO fond. To povecanje bi trebalo penzijskoj kasi da donese 15 milijardi dinara do kraja godine, a oko 26 milijardi dinara u 2014. Taj novac bi, inace, pristizao iz budžeta Republike Srbije. Istovremeno, u republicku kasu od poreza na zarade stici ce nešto manje, tako da bi ona ove godine mogla da oseti rasterecenje od oko 12 milijardi dinara. Bez toliko novca, medutim, ove godine ce ostati i budžeti lokalnih samouprava.

- Svi nivoi vlasti moraju da vode racuna o rashodima - porucila je Milica Bisic, savetnik za poresku politiku u Ministarstvu finansija.

- Smanjuje se zavisnost nivoa penzija od poreza. Smanjenje stope poreza i povecanje neoporezivog iznosa više pogada budžete opštine nego centralni budžet. Lokalne samouprave ce imati manje prihode i važno bi bilo da razmotre koje rashode moraju da smanje i na koji nacin da iskoriste maksimalno kapacitet poreza na imovinu. Polovina opština naplacuje pedeset odsto maksimalne poreske stope poreza na imovinu.

Od pocetka 2014. godine i lokalne samouprave ce moci da povrate deo prihoda, oko 10 milijardi dinara. Toliko bi trebalo da im se slije od povecanja osnovice poreza na imovinu preduzeca. Obracun poreza na tržišnu umesto knjigovodstvenu vrednost treba da zameni sredstva koja ce do pocetka 2014. godine "kapati" opštinama od naknade za korišcenje gradevinskog zemljišta.

NECE DA DERU KOŽU

STALNA konferencija gradova i opština protivi se novim poreskim pravilima. Njen predsednik, Saša Paunovic, istice da se predložene mere svode na otimanje para opštinama i potpuno poništenje finansijske decentralizacije.

- Da sve bude gore, pre samo šest meseci opštinama su ukinuti izvorni prihodi u okviru marketinškog ukidanja parafiskalnih nameta, cime su samo data krila sivoj ekonomiji - izjavio je Paunovic. - Najavljene mere Ministarstva finansija nece pomoci privredi niti radnicima, tajkuni ce biti bogatiji za 12 miliona evra, a od opština se traži da gule kožu sirotinji preko poreza na imovinu. Trpece svi koji zavise od lokalnih investicija u infrastrukturu, jer ce se upravo tu štedeti. Mi cemo Vladi Srbije uputiti predlog naših mera u nameri da sprecimo totalni kolaps lokalnih samouprava.

(Izvor: Večernje novosti)