Beogradani koji žele da se opuste na sopstvenom splavu na Savi ili Dunavu za to zadovoljstvo moraju da izdvoje oko 1.200 evra. Sam splav se može kupiti vec za 100.000 dinara, ali tome treba dodati troškove godišnjeg održavanja od oko 28.000 dinara za prosecan splav površine 30 kvadrata.

Prvi korak do postavljanja splava je registracija u “Kapetaniji”, gde se mora proci i obavezan tehnicki pregled, a potom dobijanje rešenja za naplatu naknade za zauzimanje vodene površine od “Beogradvoda”.

Lokalna komunalna taksa po kvadratu iznosi 450, a naknada “Beogradvodama” za korišcenje akvatorije je 300 dinara za metar kvadratni, korišcenje veza se placa 7.000 dinara godišnje.

Registracija splava u Kapetaniji košta 3.300, a tehnicki pregled je 1.500 dinara.

Medutim, iako se na na našim rekama može naci više hiljda nelegalnih splavova, slobodnih lokacija nema, a mesto se jedino može naci ako neko proda svoj splav.

Milan Milicevic je vlasnik splava na Adi Ciganliji vec osam godina. Na vodi provodi po osam meseci godišnje, dokle god to vremenski uslovi dozvoljavaju.

- Troškove za održavanje splava od 30 kvadrata godišnje placam nešto manje od 300 evra, a uživanje je neprocenjivo - kaže Milicevic.

Mirjan Antonic, koji se bavi pravljenjem splavova kaže da ih ljudi najcešce sami prave, a rede kupuju gotove, jer je tako jeftnijie, pa je to razlog zbog kog su oni manje bezbedni, nisu atestirani, a tokom zime cesto pucaju kad se zaledi reka.

Splavovi se najcešce prave od burica za naftu od 220 litara koji se mogu naci na otpadu, najcešce se u red stavlja tri puta tri ili dva reda po dva bureta. Vezuju se metalnom konstrukcijom, a gornji deo splava se pravi od drveta. Tako napravljeni splavovi koštaju oko 1.000 evra, a naravno ima i skupljih, vecih, ciji se nacrti preuzimaju iz inostranih kataloga - kaže Antonic.

U JVP “Beogradvode” kažu da su vlasnici u obavezi da im prijave postavljanje splava.

- Utvrdicemo da li je splav postavljen van zone zabrane, u smislu ugrožavanja nasipa za odbranu od poplava, bunara i drugih  objekata, odnosno u kojoj zoni, koliku površinu zauzima i na osnovu toga se izdaju rešenja kojima se utvrduje godišnja naknada za zauzece akvatorije i lokalna komunalna taksa - kažu u “Beogradvodama”.

Na Adi Ciganliji godišnja cena za korišcenje veza za privez i postavljanje splav kucice je 7.000 dinara, ali su kapaciteti popunjeni.

(Izvor: Blic)