Beograd -- Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer smatra da je vreme da se u Srbiji nađe sveobuhvatno i pravično rešenje po pitanju vraćanja oduzete imovine.

Dežer je poručio da se od Srbije očekuje da reguliše imovinska prava na dosledan način, kao i usvajanje i sprovođenje nekih propisa ne ugrozi usvajanje i sprovođenje zakona o povraćaju imovine.

Konkretno, usvajanje zakona o javnoj svojini, koji bi trebalo da omogući prenos imovine sa državnog nivoa na lokalne vlasti, ni na koji način ne bi smelo da ugrozi usvajanje ili kasniju primenu zakona o restituciji.

Restitucija, prema njegovom mišljenju, ne sme da ugrožava državni budžet i makroekonomsku stabilnost, da dovede do finansijskog kolapsa zemlje ili stvori neizdrživ teret za buduće generacije.

“Vraćanje oduzete imovine istaknuto je kao jedan od prioriteta demokratskih snaga koje su došle na vlast 2000. godine u Srbiji. Od tada je prošlo više od deset godina: vreme je da se to pitanje na odgovarajući način sagleda, odnosno pronađe sveobuhvatno i pravično rešenje“, istakao je Dežer.

Vensan Dežer kaže da, iako EU poziva na pronalaženje rešenja o tom pitanju, ona ne predlaže konkretan model i objašnjava da je to tako zato što postoje različiti modeli u zemljama članicama, pošto su i situacije raznorodne. Kada su postkomunističke zemlje srednje i istočne Evrope odlučile da izvrše restituciju, u tom procesu su se javila dva glavna modela: restitucija in rem (restitucija u naturi) i direktna, uglavnom finansijska kompenzacija. Većina zemalja centralne Evrope odlučila se za kombinaciju ta dva principa, a prema nacrtu zakona, koji je nedavno objavljen, i Srbija se odlučila za takvo rešenje.

Dežer je naveo da Unija nema model restitucije imovine koji bi predložila ili nametnula, pošto restitucija nije formalna obaveza predviđena „aki komuniterom“ - korpusom EU zakona. Međutim, kaže on, restituciju je potrebno posmatrati u širem kontekstu imovinskih prava, koji zadire i u političke i u ekonomske kriterijume kojih je zemlja koja teži članstvu u Evropskoj uniji dužna da se pridržava.

On je naglasio da će domaći privrednici i strani investitori želeti da posluju u Srbiji samo ako bude postojao čvrst zakonski okvir i ako se budu strogo poštovali principi pravne države.

Prilikom usvajanja prvog Evropskog partnerstva u Savetu ministara EU 2004. godine, jedan od kratkoročnih prioriteta bila je restitucija imovine. "Od tada mi preporučujemo Srbiji da usvoji i sprovede odgovarajuće zakone o restituciji", podsetio je on.

Navodeći šta je do sada urađeno, Dežer kaže da je u međuvremenu došlo do privatizacija koje bi faktički mogle da prejudiciraju buduće odluke o povraćaju imovine. Tu je i Zakon o planiranju i izgradnji koji je predvideo mogućnost sticanja vlasničkih prava nad zemljištem koje je prethodno bilo u vlasništvu države i koje je, u nekim slučajevima, bilo nacionalizovano.

Svi ti zakoni bavili su se nekim aspektima problema i ponekad ga još više zakomplikovali, ali još nema „krovnog” zakona - čiji je nacrt skoro dovršen - koji bi ušao u srž problema, naveo je Dežer.

"Potpuno smo svesni složenosti procesa povraćaja imovine i njegovih izazova, ali se nadamo da će, s finalizacijom nacrta zakona i nakon javne diskusije koja će uslediti, biti preduzeti završni koraci u usvajanju samog zakona. Srbija konačno mora da reši to pitanje i na taj način uspešno preskoči još jednu prepreku u procesu evropskih integracija", istakao je Dežer.

(Izvor : B92)