Svaki cetvrti stan za koje je aktivirana hipoteka zbog kašnjenja u otplati kredita oduzet ove godine. Za osam meseci 2013. aktivirane hipoteke za 100 nekretnina.

OD pocetka godine banke su raskinule ugovore za stotinu kredita, jer klijenti nisu namirivali rate na vreme. Za poslednjih devet godina oduzeta su 332 stana, a samo u toku ove još stotinu. Ovi podaci pokazuju da je gotovo cetvrtina domova koji su kupljeni na kredit otišla na doboš, samo u osam meseci ove godine.

Taj dug prema bankama namiruje Nacionalna korporacija za osiguranje kredita NKOSK, dok korisnici stanova ostaju bez “krova nad glavom”, koji su stavili pod hipoteku, kao garanciju za vracanje zajma.

- Za tekucu godinu Korporacija je platila za 100 dospelih kredita, dok je ukupno ucešce dospelih svega oko 0,6 odsto u odnosu na ukupan broj osiguranih kredita - kaže, za “Novosti” Jelena Jurakovic, pi-ar Nacionalne korporacije za osiguranje kredita.

Iako procentualno nije pokrenut veliki broj hipoteka, bankari isticu da je primetna tendencija rasta. Do sada je, za nepunih deset godina, od 2004, od kada Korporacija postoji, osigurano ukupno 72.000 kredita. Oni se, verovatno, i dalje otplacuju, jer je retko ko uzimao kredit na rok manji od 10 godina. Od ukupnog broja osiguranih kredita, klijenti nisu otplacivali 432 zajma, pa je to uradila Korporacija, kao osiguravac.

Posmatrajuci procentualno ucešce problematicnih kredita, kako kažu u NKOSK, u ukupnom broju od 0,6 odsto nije tako alarmantan. I dalje se može reci da su korisnici stambenih kredita u Srbiji i dalje najuredniji u izmirivanju svojih mesecnih obaveza u odnosu na druge vrste kredita.

- Ne možemo reci da trend rasta kredita sa problemom u otplati ne postoji, ali u ovakvom ekonomskom trenutku i dalje je pristojno mali - tvrde u NKOSK. - Generalno, korisnici stambenih kredita u Srbiji veoma su uredni u otplati svojih kredita.

Dok banke od gradana uzimaju hipoteke na kredite za stanove, u privredi to izbegavaju, jer obicno prostorije ili proizvodni pogoni neke kompanije nisu toliko atraktivni kao stambene jedinice, koje se znatno brže mogu prodati. Predsednik Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajic kaže da su u privredi, u poslednjih nekoliko godina cešce hipoteke na mašine i opremu, ili se traže odredene bankarske garancije za kredite.

- Na uzorku od 2.514 firmi koje su naši direktni clanovi, tek svako 28 preduzece imalo je problem s bankama i neku vrstu kredita ili pozajmice, gde je postojala neka vrste zaloge u imovini - dodaje Rajic. - To je 3,54 odsto preduzeca. Naravno, ovo nisu sva preduzeca u Srbiji, ali taj uzorak nije mali, jer on obuhvata preduzeca iz 107 gradova i opština Srbije.

U zemljama u okruženju slicna je situacija, s tim što je zaduženost privrede u Hrvatskoj znatno veca, ali je i njih

ova privreda snažnija, ima više obrtnog kapitala, pa to ne cudi.

U Crnoj Gori, procentualno gledano, zaduženost preduzeca je viša za citavih 15 odsto nego u Srbiji, ali to je posledica dolaska odredenih ruskih investitora, koji su oslonjeni na prekogranicne kredite i kredite iz matice.

U registar založnih prava Agencije za privredne registre ubeleženo je 117.353 zaloga na pokretnu i nepokretnu imovinu. Za toliki broj su banke zatražile upis u registar.

I USPOMENE U ZALOG

MNOGOBROJNI gradani pokušavaju da sklope “kraj s krajem” stavljajuci u zalog svoje vrednosti. Otud i sve veci broj zalagaonica u našoj zemlji. U zalog gradani ostavljaju porodicni nakit, umetnicke slike, antikvitete koje su nasledili... Njihovu vrednost procenjuju vlasnici zalagaonica. Kod antikviteta mahom prihvataju samo one za koje su zainteresovani kolekcionari.

(Izvor: Večernje Novosti)