Skoro dve decenije od raspada SFRJ, ne postoji kompletan spisak imovine državnih i društvenih firmi koja je ostala u bivšim republikama. Svetska banka dala je donaciju Srbiji da utvrdi tačne podatke o imovini. Vlasnici koji čekaju na restituciju tvrde da imaju podatke o imovini koju treba da vrate.

Na kraju prošle godine, ukupan spoljni dug Srbije bio je 23,8 milijardi evra. Znamo koliko smo dužni, ali ne i koliko imamo. Ne postoji tačna evidencija o tome šta obuhvata i koliko vredi imovina Srbije.

Nemamo vrednost imovine iz prostog razloga što Srbija nema metod utvrđivanja vrednosti imovine i to se za sada radi ad hok. Postoji princip da kada nešto od imovine treba da bude u prometu, onda se konkretno utvrđuje njena tržišna vrednost", kaže Srboljub Panić iz Direkcije za imovinu Srbije.

Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić smatra da je, po pitanju donošenja planskih akata, regulacionih planova, urbanističkog uređenja zemlje, sređivanja imovinsko pravnih odnosa, katastra nepokretnosti, popisa državne imovine, Srbija jedna od najzaostalijih zemalja u Evropi.

Svetska banka dala je, 2009. godine, donaciju Srbiji od 300.000 dolara, kako bi država došla do tačnih podataka o svojoj imovini.

"Možemo da kažemo da je za te dve godine samo desetina tih sredstava iskorišćena i zato mi apelujemo na Republičku direkciju za imovinu da brže i više koristi ta sredstva", kaže Lu Brefor, šef kancelarije Svetske banke u Srbiji.

"Projekat katastra je uspešna priča, zato što smo uspeli da se 92 odsto teritorije Srbije snimi i da se pojednostavi procedura dobijanja dokumenata", kaže Brefor.

Pomoć Svetske banke

Za projekat katastra nepokretnosti Svetska banka je još 2004. godine Srbiji odobrila i kredit od 30 miliona dolara, dok je iz budžeta Vlade obezbeđeno devet i po miliona dolara.

Radivoje Jelić iz Republičkog geodetskog zavoda tvrdi da se katastar nepokretnosti završava do kraja 2011. godine,  a procena vrednosti nepokretnosti na celoj teitoriji biće završena u naredne četiri godine.

Sa druge strane, za razliku od države, vlasnici imovine oduzete posle Drugog svetskog rata tvrde da imaju precizne podatke na osnovu kojih traže da im se vrati njihovo vlasništvo.

"Svi građani Srbije, uključujući i crkve i verske zajednice, potražuju manje od četiri posto današnjeg šumskog zemljišta u državnoj svojini, manje od četiri posto na primeru grada Beograda građevinskog zemljišta u državnoj svojini ili negde oko 50 posto današnjeg obradivog poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini", kaže Mile Antić iz Mreže za restitucuju.

Ako je za utehu, procenjuje se da vrednost imovine u svetu koja nije pravno regulisana doseže više od 10 bilijardi dolara.

Izvor: rts.rs