Na imovinu vrednu pet miliona evra plaćaće se oko 1.400 evra za upis u knjige, što je gotovo 9.000 evra manje nego sada.

Vlasnici nekretnina vrednih manje od 640.000 evra plaćaće ubuduće za upis hipoteke 0,2 odsto njene vrednosti, dok će svi ostali plaćati oko 1.400 evra. Ovu novinu donosi nedavno usvojena Uredba oizmenamaidopunamavisinenaknade korišćenja podataka premera i katastra i pružanje usluga Republičkog geodetskog zavoda (RGZ). Do sada je važio propis da svi vlasnici nepokretnosti bez obzira na njenu vrednost plaćaju 0,2 odsto za upis hipoteke.

Vezivanje iznosa naknade za upis hipoteke za vrednost nepokretnosti imalo je efekat paraporeza i nije imalo veze sa obimom posla koji RGZ ima u vezi sa upisivanjem hipoteke, pa su Američka privredna komora i Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj pokrenule inicijativu za promenu ove uredbe i ograničavanje iznosa naknade koja se plaća RGZ-u. Tu inicijativu prihvatilo je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja pa je propis promenjen.

Iako ograničavanje tog iznosa neće puno značiti onima koji upisuju hipoteku na iznos ispod 640.000 evra, dobro će doći firmama koje razmatraju upis hipoteke na nepokretnostima veće vrednosti,jer će se, prema izmenjenoj Uredbi za hipoteku, na imovini vrednoj pet miliona evra plaćati oko 1.400 evra, što je skoro 9.000 evra manje nego što bi se platilo prema propisima koji su se donedavno primenjivali.

Oni koji upisuju hipoteku na imovinu čija je vrednost manja od 641.000 evra, imaju takođe neke olakšice. Upis izmene podataka u hipoteci više se neće plaćati kao za upis nove hipoteke, odnosno 0,2 odsto vrednosti nekretnine plus fiksni deo, (što je za skladište vrednosti od 70.000 evra iznosilo oko 26.000 dinara).

Za produženje roka otplate, u slučajevima kada se ti podaci menjaju, neke područne jedinice katastra tražile su da se ponovo plati celokupni iznos hipoteke, dok neke nisu naplaćivale bukvalno ništa. Sada je ta pravna nesigurnost rešena, tako što je precizirano da se plaća 2.000 dinara.

Dušan Vasiljević, savetnik u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj, kaže da je upis hipoteke koji se primenjivao pre ovog smanjenja direktno destimulisalo upisivanje hipoteke.

– To je imalo negativne efekte na tržište nekretnina, kao i na kreditno tržište, jer je otežavalo obezbeđivanje jeftinijih kredita koji bi bili obezbeđeni hipotekom. Osim toga, destimulisanje privrede da upisuje hipoteku na nepokretnostima putem visokih naknada je negativno delovalo na ukupnu pravnu sigurnost u našoj zemlji. Jer, kada ljudi ne upisuju hipoteke, svi ti ugovori se ne upisuju u katastar, pa to utiče na celokupnu pravnu sigurnost u zemlji – ističe Vasiljević.

Izvor: Politika